Frula

Frula, naizgled jednostavan ali za sviranje veoma složen instrument koji se pravi obično kod nas od drveta. Smatra se da frula spada među prvih najstarijih instrumenata upravo zbog njene jednostavnosti. Kod nas se frula odomačila tako da je pojedinci smatraju i srpskim narodnim instrumentom iako je ona svetski instrument.
Razvojem tehnologije i frula se vremenom razvijala, tako da je danas izgubila čak i kod nas njen tradicionalni oblik. Danas se frula pravi iz dva dela radi štimanja.

Njenim izvlačenjem dobija se niži, dublji ton. Frule se takođe izrađuju u različitoj veličini, tako da kraće frule daju višlji ton, dok duže dublji. Kraće frule uglavnom se koriste za sviranje kola, dok duže daju veoma lep zvuk za sviranje tradicionalnih, pa čak i savremenih pesama.
U gore prikazanoj slici primećujete da je druga rupica odozgo šira, to je upravo zbog toga što je ta frula štimana po određenoj durskoj lestvici. Frule mogu da se i drugačije štimaju, sve zavisi od naručioca, tj svirača. Ja kupujem isključivo durske frule, na njima mogu da sviram dva dura i dva mola. Moja prava frula koju sam kupio je u D stimu. Tako da na njoj mogu da sviram D dur, E mol, H mol i G mol.
Zašto je frula složena za sviranje? Frula je složenija od ostalih duvačkih instrumenata iz razloga što na njoj ne postoje registri za dobijanje polutonova. Mnoge pesme, kola se sviraju sa povišenim ili sniženim tonovima. Na fruli ti tonovi se teško dobijaju. Oni se dobijaju ili kombinacijom nižih rupica, ili poluotvaranjem ili poluzatvaranjem rupica.
Tradicionalne frule nisu štimane, ja na njih ne mogu da sviram iz razloga što sam navikao na štimane. Potoje ljudi u Srbiji koji sviraju isključivo te frule, i ne žele da čuju za druge. Jedan od njih je moj prijatelj iz Klinovca kod Vranja, Stojan Stefanović.
Pogledajte njegove frule.

Na slici je prikazana i jedna dvojanka i okarina. Dvojanka je slična fruli, ali se sastoji iz dve cevi, dok je okarina onaj mali isntrument napravljen od pečene zemlje.
Evo još nekoliko slika:

A ovo su moje frule: